...

nije znala da li je noc ili dan.
nije znala da li cuti ili vrishti.
nije znala da li ima josh uvek ima taj pogled na njoj prikovan.


nije bilo ni bitno da zna.
vishe nishta nije bilo bitno.





probudila se uplakana.
rano jutro pusto,sve josh uvek mrtvo.
tako je najvishe i volela.
pokusha da obrishe suze.
tekle su.
josh josh i josh.
koji bre moj.
plakala je kao kisha.
ne osecajuci. zevajuci u isto vreme.
to jeste bila njena jebena kletva.




nikada nije volela ogledala.
imala je uvek neku chudnu naviku da kada vidi ogledalo okrene ledja.
a bogami,ne ledja joj nisu bila reprezentativna,mislila je.
nazovite to kako hocete,paranojom. ili vec tako nekim fensi imenom.
ali ona je znala da je Ona tu.
I da je,kao i uvek gleda sa prezrenjem.

a drugi je nisu videli.Nikada.
To je vec njihov problem.




Opet ju je video.
Njene ochi,njena usta.
Njen nos i ushi.
I tu dugu kosu.


Ishao je tako.
Ulicama koje je znao napamet. Gradom u kome su ga svi znali.
Shtavishe i oni koji ga prvi put vide imali su utisak da ga znaju oduvek.
Medjutim danas tamo nije bilo nikoga.
Prazno.
"Dobro je,jebena nedelja." pomisli i zapali cigaru.
Osecao se dobro.
Osecao se prazno.
Osecao se oslobodjeno.

posle toliko dugo vremena.

Chudno za novembar. Nema kishe.Nema vetra.
Nema Sunca.
Podize glavu. nije mogao da shvati.

"kako kog djavola?"


i istog trena zaboravi na tu misao.
obichna dosada,znao je.






probudila se uplakana.
rano jutro,pusto,sve josh uvek mrtvo.
tako je najvishe i volela.
pokusha da obrishe suze.
tekle su.
josh josh i josh.

zevnu smoreno i vrati se u krevet.
nedelja je.




Okrenu se na drugu stranu.
Ochi su tu.Ponovo.
Jebem mu sve.
Otvori. Pogledaj.
Zelja. Zelja za njim.
zelja za njegovim pogledom.
Makar je i prezirao.
Osecaj njegovog daha na njenom vratu bio je chudan.
Strah. Neznanje. I ta zelja.
mora mu dokazati.
a pogled mu je bio leden.
Njegov svet je siv.
Tako je zapisano.

"Zauvek" reche joj.



Razbice je ponovo.
Kao i svaku drugu.


Morala je da ode.
Nije ga bilo briga.
Vratice se. Uvek se vrate.



Opet ju je video.
Njene ochi,njena usta.
Njen nos i ushi.
I tu dugu kosu.




hodao je tom ulicom iako je znao da ce se josh vishe smoriti.
mozda dobije inspiraciju.
Upravo tako.
rechi samo nadolazishe.

"Ne mogu da zapamtim!"

Koliko suza. Koliko mrznje. Koliko besa.
Jebeno sivo nebo!
To je taj dan.

Neshto ga pogodi u glavu.
"E pa jebacu ti mater pichko"

ali nije bilo nikoga.
pardon. Bilo je.
Jedno oko koje je sa patosa zurilo u njega.
Bezivotno.
ali ponovo zivo.

"Jebote"

uchini mu se da se zenica suzi kad ga prepozna.
Prepoznao je i on.
Bila je to ona.

poche da plache.
Kleknu dole
Pogleda
Ko je to uradio?
KO JE TO URADIO?

Uze ga u ruke i poche da ga ljubi.
Poche da grli,poche da oprashta.

"zauvek" reche

njegove suze su kiselina.
mravlja kiselina.

i tada skapira.
na ulici nije samo oko.

ruke,prsti,stopalo,nozni palac.
delovi kose.
delovi mozga.
i naravno slepo crevo.

 

a mravi su bili neumoljivi.
Najvredniji od svih.
posao se brzo radi.

Krece da je skuplja da ih tera,da gazi,da moli.
DA VRISHTI.
suze ga gushishe.

plakao je kao nikada do tada.
a svaka suza pravila je veci otvor u njegovom licu.
jela ga je.
nije mu smetalo.


nije ga bilo briga.
vishe nishta nije bilo vazno.




Poljubi je ovlash.
to nisu te ochi.
chista dosada.


kakav kurac od sna.
obecao je sebi da se vishe nece drogirati.




Pokreti su joj bili neartikulisani.
Bila je gola.

Nije znala otkud tu.
I nije mogla da se smiri.
Psihichki.
Jer nije osetila nishta.
Nije osetila ono neshto kada strah obuzme svaki deo tela.
kada adrenalin urnishe srce.
kada mozak radi ubrzanje 1600.

ali nije se mogla smiriti.

svetla gore!

OGLEDALA.
bila su svuda
mala,velika,uvecanje,smanjenje.

ona iskrivljena.
bash onakva kao u svojoj glavi.
i ne samo ONA. jedna ONA.
nebrojano njih.

jebacu im svima mater sada ,onu bolesnu,pomisli.

pogleda u jedno od ogledala .i shvati.
dupe joj je malo veliko.
u tome je bio problem.


nasmeja se.


ja nisam Ona. Nikada nisam ni bila.

Teshko je bilo razumeti takav smeh.
Da nije bila ovakva situacija chovek bi pomislio
"deca..uvek su srecna,nevina,mala"
neko drugi mozda
"naduvana kobila"

ali niko ne bi video ispod.
niko be bi video koliko je smeh bio
jeziv.
Osim Duleta. ali njega cemo da zaboravimo.

Pevajuci "que sera sera" zalete se ka jednom od ogledala.
puche u parchice. Sva ostala za njim.
Deo tela kojim je udarila osta nekako slepljen za delove stakla
delovalo je kao da je ukrashena cirkonima.

Od sada ce buti lepa.
Zauvek.
Uze jedan fin komadic i krene da se mazi.
svuda.

sve dok ne ugleda svoje oko na patosu.

istina,jeste bila buljava.
Bljutavo izgleda. Ukusa je dobrog.
tako to uvek biva.






Nije se vracala.
mora se vratiti.
samo josh jedan put.
Josh jedno zauvek.
Nema je vishe.


Pogleda se u ogledalu.
Ne vide svoj lik.
vide nju.


znao je ko.





probudila se uplakana.
rano jutro pusto,sve josh uvek mrtvo.
tako je najvishe i volela.
pokusha da obrishe suze.
tekle su.
josh josh i josh.


razvali sebi jednu shamarchinu,otera Kletvu u pizdu materinu,odvrnu muziku do daske

istrcha napolje.
poche da skache.
zgrabi ga za ruku i reche mu

"VOLIM TE"

od danas je stranac.poslednji put.
 kraj i pochetak. Shvati da nema razlike.
I da nishta ne shvata.


sve dobi boju.Sve podjednako bitno.
Chak i onu roza koju je najvishe mrzela.

a padala je kisha.


"Hodala je sunchanim ulicama".


 



a on?
Opet ju je video.

Njene ochi,njena usta.

Njen nos i ushi.

I tu dugu kosu.

i ovaj,samo ovaj put. ochi su bile srecne.

govorili su da je to prokletstvo.
nekada davno.ni on se sam nije mogao setiti koliko davno...ljudi su tapshali njegove roditelje po ramenu,izoblichenih lica,pogreshnih pogleda.
pokushaj saosecanja.
tiho "hvala Bogu" u sebi.


rodjen bez ochiju.
rodjen bez dushe.


stajao je. uvek na istom mestu. uvek u isto vreme . i chekao.







drhtaj.
zagrljaj.
noc kao i svaka druga?
ne.


spokoj.







poslala mu je lak osmeh.
Ispijala je vino polako,zamishljeno gledajuci negde.
Nije bila poshtena. Sama ovako kasno. Chekala je.










Nikada nije video svet.
nije zalio.

Voli je,ali nikada nije umeo sa njom.
U nekim trenucima,retkim,umeo je chak da je natera da zavrishti,zacvili,bolno i zalosno.
Plakalo mu se.
I venuo bi,zajedno sa njom.
Trulila je lagano od godina i godina provedenih u istim rukama.
Volela je,voleo je. Chesto pogreshno.
Kao prelepa zena,sive koze i praznog pogleda.
Spolja prekrasna. Zanosna. Zelja.
iznutra ljushtura. Smrdljiva od umiruceg zivota.
Ovde smrt nikada nije brza.

Nekadashnja lepota nazirala se negde.
Daleka. Nepovratna.opet,nekako ziva i moguca.
a ulice su bile tako puste,tako okrutne.
Svetla nedovoljno jaka za povratak.
sramno secanje.


To je bilo jedino za shta je znao.
Doci ce dan.




"Ne mogu",rekla je tiho.
"Ne mogu,zato shto te volim."







Podize chashu da nazdravi.
Sebi.

Osecaj je bio stran,a obuzimao ju je svakim sekundom sve vishe,jache.
Grubo. Jezivo.
Obuzimao je svaku njenu poru,svaki deo njenog tela,svaku njenu misao,svaki udisaj.
shaputao je "svejedno je" i ona bi odvracala
"svejedno" i nastavljala da ispija vino.

Svojevrsni pozdrav.

Bilo je trenutaka kada bi osetila strah.
Pozelela da se vrati,da shvati,da se bori.

Bili su retki.
Jako retki.



Pognu glavu.
Ne od sramote,iako je znala da treba da je bude sramota.
Poraz.


pozele da je vishe nikad ne podigne.




Cutacu dugo.
Pitace se,pitacesh se.
Gledacu te i necu videti tebe.
Videcu nas. Nekada.

Cutacu dugo.






Oni nisu znali da vidi.
Video je svet,bolje nego iko drugi.
Video je svaki njihov otkucaj srca,bezvredan,svaki pokret,svaki pogled.
Bio je ravnodushan.

Gledali su ga kao zivotinju.
Chudni primerak nashe vrste.
Pokazivali bi,uperili bi prst.
Deca bi s eglasno smejala.
A nju?
Nju nisu videli.
Chuli? ne.
Nju nisu mogli da razumeju.

Osecao je te gnusne poglede koji su ga svlachili,koji su dosezali tu,unutra probijali ga,hranili se njegovom nesrecom.
Saosecanje,

Bacanje novchica.
10 kruna.
hahahaaha.






Bila je to jedna od onih noci kada se ljudi zatvore u svojim toplim domovima,u svojim toplim krevetima,pitajuci se da li postoji to ,"neshto",nadljudsko,vishe,verovatno uzvishenije,verovatno neshto shto se hrani nashom krvlju.
a mozda i poludimo. kao lude krave.
Tada valja skloniti decu sa ulica,jer shta ako pobenave.
Ne valja to nikako.
znali su da postoji,to sigurno.
Samo shto se o tome ne pricha.
Ne valja se.
I ne valja nesreca da se priziva.
a mora do postoji,jer ga osecaju.
Tu je,stoji,shcucureno nad njihovim glavama,gledajuci bash nju ili njega.
Bira lagano i bez zurbe.
Pokrivali bi se preko glave jorganom ili trchali kod nekoga,
trazeci sigurnost.
trazeci dodir.


Bila je to jedna od onih noci kada je umeo da voli.





Ulichna svetla su treperela.
Sama ulica ubrzo ostade pusta,mrachna.
nosila je zvuk nesrece.

zvuk njegove violine.





Dosta je bilo.
Izlete napolje.
njena duga,crna kosa noshena vetrom lepila joj se za lice.prashina polete.
jedva je drzala ochi otvorene.
ona potrcha,izu se bosa. sama.

zashto?


cvilela je.
Bolno,prirodno,sve dok se ne utisha,piano..da..nezno.
drzao je ukus zemlje u ustima.
osecao je kamenje pod nogama.
treperenje obliznje svetiljke diktiralo je tempo.
da...ali,melodija josh uvek nije bila potpuna.

zatvori ochi.
ovo je dan.
Mogao je da oseti.






Ovaj put,ulica joj se uchini nepoznato.
Tamo negde,malo dalje...da. To mora biti on.
to mora biti njegova violina.
To mora biti ta melodija koja se pruzala tako daleko.


kako nikada ranije nisam chula?


zatvori ochi.
"svejedno je"




obrisi.
koraci.
brzi laki.
trk.
beg.

strah.

da DA DA!

video je bela stopala po crnoj oronuloj kaldrmi.
vide crvenu haljinu koja se vukla pozadi.
vide crnu kosu .
vide lice.
vide crvene usne.
chvrsto stisnute.

ne vide ochi.
da, zatvorene.

crescendo!

otkucaji su postajali brzi,tempo je pratio,bez kashnjenja ,bez greshaka,ovaj put mora biti savrshen,to je taj trenutak!
oseti srecu,oseti radjanje nje.
Ono shto je chekala.


udahni zivot!
4 sekunde,3 sekunde,2 sekunde


prostreli ga.
njen pogled pri kraju ulice.
njena otkrivena tajna.
njena bol,njena mrznja?

ne,njeno jadno,odvratno..njihovo. "svejedno"



stvarnost.



pogreshi ton.melodija neoprostivo pogreshna.
stisnu je tako grubo ,nekontrolisano,besan ,mrzeci,upropashten..baci je na kaldrmu.
tup zvuk lomljenja,kidanja, udara o hladno tlo  shirio se...daleko..daleko..
toliko dugo.
Vetar nastavi da nosi melodiju..


i tada oseti svoje srce.



Nastavicu da koracham.
Nastavicu da sanjam.
Nastavicu da se krijem.

Sve dok ne prestanem da te chujem.Ucuti!
Sve dok ne prestanem da te vidim.Nestani!
sve dok ne ostanem nema.Mrak!

Sve dok ne izbrishem svaki trenutak. haha
Sve dok .
Uzmi me.
zelim spokoj.




slika stvarnosti nije joj se nikada dopadala.
Danas ponajmanje.
Pogleda Vltavu.
tamna..nocas nekako bistra.

O Boze,zashto ne mogu da izbacim iz glave!

Pobegla,tako daleko,medju ljudima,medju prijateljima,ustvari senkama.
ne.
svetlo se gasilo.


Poche da pevushi starchevu melodiju.
Poche da slavi.
Shta?
zivot. Novo radjanje.

smrt.


Pogleda ka nebu..
svejedno svejedno svejedno!


leteti.
zazmuri.
prepusti se.





Ljudi su dugo posle prichali.
Postoji tu neshto nadljudsko,a i ko je kriv shto je ostao na ulici,tada,toga dana..
dodushe nije imao nikoga,nije imao gde.

kazu,srce mu je puklo.
Ono shto se u narodu kaze...od tuge.
Tuge za chim?

Pa on nikada nije imao nikoga..
Jadan,slepi chovek.
Svi odmahivashe zalosno glavama.


"Hvala Bogu" i ovoga puta u sebi.
Zaboravice uskoro,njega,njegovu violinu,njegovu ulicu.
Nikada niko nije shvatio.







Otvori ochi.
Prozor josh uvek beshe otvoren.
Onako kako ga je ona ostavila.
Videla je sve ulice,sve svetiljke.
Grad je blistao.


nije trepnula.
nije mogla da se pomeri.
Smrad njenih cigara josh se osecao u sobi.

Sutra ujutru,Darja ce je ponovo prekoriti zbog toga.





Dein Glück
ist nicht mein Glück
ist mein Unglück