...

govorili su da je to prokletstvo.
nekada davno.ni on se sam nije mogao setiti koliko davno...ljudi su tapshali njegove roditelje po ramenu,izoblichenih lica,pogreshnih pogleda.
pokushaj saosecanja.
tiho "hvala Bogu" u sebi.


rodjen bez ochiju.
rodjen bez dushe.


stajao je. uvek na istom mestu. uvek u isto vreme . i chekao.







drhtaj.
zagrljaj.
noc kao i svaka druga?
ne.


spokoj.







poslala mu je lak osmeh.
Ispijala je vino polako,zamishljeno gledajuci negde.
Nije bila poshtena. Sama ovako kasno. Chekala je.










Nikada nije video svet.
nije zalio.

Voli je,ali nikada nije umeo sa njom.
U nekim trenucima,retkim,umeo je chak da je natera da zavrishti,zacvili,bolno i zalosno.
Plakalo mu se.
I venuo bi,zajedno sa njom.
Trulila je lagano od godina i godina provedenih u istim rukama.
Volela je,voleo je. Chesto pogreshno.
Kao prelepa zena,sive koze i praznog pogleda.
Spolja prekrasna. Zanosna. Zelja.
iznutra ljushtura. Smrdljiva od umiruceg zivota.
Ovde smrt nikada nije brza.

Nekadashnja lepota nazirala se negde.
Daleka. Nepovratna.opet,nekako ziva i moguca.
a ulice su bile tako puste,tako okrutne.
Svetla nedovoljno jaka za povratak.
sramno secanje.


To je bilo jedino za shta je znao.
Doci ce dan.




"Ne mogu",rekla je tiho.
"Ne mogu,zato shto te volim."







Podize chashu da nazdravi.
Sebi.

Osecaj je bio stran,a obuzimao ju je svakim sekundom sve vishe,jache.
Grubo. Jezivo.
Obuzimao je svaku njenu poru,svaki deo njenog tela,svaku njenu misao,svaki udisaj.
shaputao je "svejedno je" i ona bi odvracala
"svejedno" i nastavljala da ispija vino.

Svojevrsni pozdrav.

Bilo je trenutaka kada bi osetila strah.
Pozelela da se vrati,da shvati,da se bori.

Bili su retki.
Jako retki.



Pognu glavu.
Ne od sramote,iako je znala da treba da je bude sramota.
Poraz.


pozele da je vishe nikad ne podigne.




Cutacu dugo.
Pitace se,pitacesh se.
Gledacu te i necu videti tebe.
Videcu nas. Nekada.

Cutacu dugo.






Oni nisu znali da vidi.
Video je svet,bolje nego iko drugi.
Video je svaki njihov otkucaj srca,bezvredan,svaki pokret,svaki pogled.
Bio je ravnodushan.

Gledali su ga kao zivotinju.
Chudni primerak nashe vrste.
Pokazivali bi,uperili bi prst.
Deca bi s eglasno smejala.
A nju?
Nju nisu videli.
Chuli? ne.
Nju nisu mogli da razumeju.

Osecao je te gnusne poglede koji su ga svlachili,koji su dosezali tu,unutra probijali ga,hranili se njegovom nesrecom.
Saosecanje,

Bacanje novchica.
10 kruna.
hahahaaha.






Bila je to jedna od onih noci kada se ljudi zatvore u svojim toplim domovima,u svojim toplim krevetima,pitajuci se da li postoji to ,"neshto",nadljudsko,vishe,verovatno uzvishenije,verovatno neshto shto se hrani nashom krvlju.
a mozda i poludimo. kao lude krave.
Tada valja skloniti decu sa ulica,jer shta ako pobenave.
Ne valja to nikako.
znali su da postoji,to sigurno.
Samo shto se o tome ne pricha.
Ne valja se.
I ne valja nesreca da se priziva.
a mora do postoji,jer ga osecaju.
Tu je,stoji,shcucureno nad njihovim glavama,gledajuci bash nju ili njega.
Bira lagano i bez zurbe.
Pokrivali bi se preko glave jorganom ili trchali kod nekoga,
trazeci sigurnost.
trazeci dodir.


Bila je to jedna od onih noci kada je umeo da voli.





Ulichna svetla su treperela.
Sama ulica ubrzo ostade pusta,mrachna.
nosila je zvuk nesrece.

zvuk njegove violine.





Dosta je bilo.
Izlete napolje.
njena duga,crna kosa noshena vetrom lepila joj se za lice.prashina polete.
jedva je drzala ochi otvorene.
ona potrcha,izu se bosa. sama.

zashto?


cvilela je.
Bolno,prirodno,sve dok se ne utisha,piano..da..nezno.
drzao je ukus zemlje u ustima.
osecao je kamenje pod nogama.
treperenje obliznje svetiljke diktiralo je tempo.
da...ali,melodija josh uvek nije bila potpuna.

zatvori ochi.
ovo je dan.
Mogao je da oseti.






Ovaj put,ulica joj se uchini nepoznato.
Tamo negde,malo dalje...da. To mora biti on.
to mora biti njegova violina.
To mora biti ta melodija koja se pruzala tako daleko.


kako nikada ranije nisam chula?


zatvori ochi.
"svejedno je"




obrisi.
koraci.
brzi laki.
trk.
beg.

strah.

da DA DA!

video je bela stopala po crnoj oronuloj kaldrmi.
vide crvenu haljinu koja se vukla pozadi.
vide crnu kosu .
vide lice.
vide crvene usne.
chvrsto stisnute.

ne vide ochi.
da, zatvorene.

crescendo!

otkucaji su postajali brzi,tempo je pratio,bez kashnjenja ,bez greshaka,ovaj put mora biti savrshen,to je taj trenutak!
oseti srecu,oseti radjanje nje.
Ono shto je chekala.


udahni zivot!
4 sekunde,3 sekunde,2 sekunde


prostreli ga.
njen pogled pri kraju ulice.
njena otkrivena tajna.
njena bol,njena mrznja?

ne,njeno jadno,odvratno..njihovo. "svejedno"



stvarnost.



pogreshi ton.melodija neoprostivo pogreshna.
stisnu je tako grubo ,nekontrolisano,besan ,mrzeci,upropashten..baci je na kaldrmu.
tup zvuk lomljenja,kidanja, udara o hladno tlo  shirio se...daleko..daleko..
toliko dugo.
Vetar nastavi da nosi melodiju..


i tada oseti svoje srce.



Nastavicu da koracham.
Nastavicu da sanjam.
Nastavicu da se krijem.

Sve dok ne prestanem da te chujem.Ucuti!
Sve dok ne prestanem da te vidim.Nestani!
sve dok ne ostanem nema.Mrak!

Sve dok ne izbrishem svaki trenutak. haha
Sve dok .
Uzmi me.
zelim spokoj.




slika stvarnosti nije joj se nikada dopadala.
Danas ponajmanje.
Pogleda Vltavu.
tamna..nocas nekako bistra.

O Boze,zashto ne mogu da izbacim iz glave!

Pobegla,tako daleko,medju ljudima,medju prijateljima,ustvari senkama.
ne.
svetlo se gasilo.


Poche da pevushi starchevu melodiju.
Poche da slavi.
Shta?
zivot. Novo radjanje.

smrt.


Pogleda ka nebu..
svejedno svejedno svejedno!


leteti.
zazmuri.
prepusti se.





Ljudi su dugo posle prichali.
Postoji tu neshto nadljudsko,a i ko je kriv shto je ostao na ulici,tada,toga dana..
dodushe nije imao nikoga,nije imao gde.

kazu,srce mu je puklo.
Ono shto se u narodu kaze...od tuge.
Tuge za chim?

Pa on nikada nije imao nikoga..
Jadan,slepi chovek.
Svi odmahivashe zalosno glavama.


"Hvala Bogu" i ovoga puta u sebi.
Zaboravice uskoro,njega,njegovu violinu,njegovu ulicu.
Nikada niko nije shvatio.







Otvori ochi.
Prozor josh uvek beshe otvoren.
Onako kako ga je ona ostavila.
Videla je sve ulice,sve svetiljke.
Grad je blistao.


nije trepnula.
nije mogla da se pomeri.
Smrad njenih cigara josh se osecao u sobi.

Sutra ujutru,Darja ce je ponovo prekoriti zbog toga.





Dein Glück
ist nicht mein Glück
ist mein Unglück